SOSHANA 2009

Milica Stojković

JOAN MIRO

klasik modernog

slikarstva

Jedan od najvećih španskih i evropskih slikara, očaranog pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom,Huan Miro je u svojim slikama. pretočio svu poetiku boja najvećih predstavnika nadrealizma i tokom 20. veka stvorio opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva.

Miroov svet je poetičan i veseliji I ta sklonost ka veselim preterivanjima, gestu i spontanosti, preziranje uobičajenih pravila su u mnogome doprineli obnovi slike pedesetih godina prošlog veka

U autobiografskim zabeleškama svoja snoviđenja, kojima je bio inspirisan i za koje je smatrao da su izazvana glađu, ovako je opisao: “Kako smišljam crteže i ideje za svoje slike? Došao bih kući u svoj pariski atelje, pošao bih u krevet, ponekad bez večere. Tada sam video koješta i skicirao u svoju beležnicu. Video sam oblike na plafonu.. Čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistote da bi bio ganut.”

U Parizu , Miro druguje sa Pikasom, upoznaje se sa Andre Bretonom, Polom Elijarom i Lujom Aragonom, pre objavljivanja prvog nadrealističkog manifesta. Druži se sa američkom kulturnom dijasporom – od Henrija Milera, Ezre Paunda i Ernesta Hemingveja.

Slike nije stvarao onako kako ih vidimo, vec onako kako ih je osecao ili kako bi voleo da ih mi osetimo. Svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio je keramicar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno . Mirov stil je nazvan “biomorfna apstrakcija”. Osnovna slikarska sredstva bili su mu crtez i mrlja, a glavne teme – noc, zvezde, mesec, zene.

Tokom španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata za špansku Republiku. Svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio keramičar, pesnik Španije. Prihvacen je kao klasik modernog slikarstva. na Venecijanskom bijenalu 1953. dobija veliku nagradu za grafiku .Osnovao je fondaciju “Huan Miro” u Barseloni

Inače, izložba „Magija Huana Miroa: crteži i grafike” bila je predstavljena 2007. u Argentini, u Buenos Ajresu, i u toku 2008. u Urugvaju, Montevideo, i Španiji, Valjadolid. Dela su pojedinačno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Svi radovi potiču iz Miroove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost, s obzirom na to da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao,  kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir.i slično.. Isto kao i u slikarstvu, Miro je crteže i grafike stvarao brzo i lako, povremeno se služeći sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela. Posebno se ističe delo „Aidez l’Espagne” (Pomozite Španiji) zbog svoje istorijske vrednosti. Miro je sliku realizovao 1937. godine sa željom da svetu ukaže na situaciju u Španiji za vremegrađanskog rata.

Otvarajući  izložbu u galeriji Progres u Beogradu,u okviru akcije meseca Miroa u Beogradu (15 januar-7.februar ), o životu i delu velikog umetnika su govorili ambasador Španije u Beogradu, Injigo de Palasia Espanja i direktor Instituta Servantes, Huan Fernandes Elorijaga.

Milica Stojković

MIRA ADANJA POLAK O MILICI STOJKOVIĆ

Dragutin Cigarčić

(1922-1985)

Izložba bez naziva

AUTOR: Dragutin Cigarčić

GALERIJA: “Cepter”

Đorđe Kadijević

Sažeta retrospektiva slikarske zaostavštine Dragutina Cigarčića (1922-1985) u beogradskoj galeriji “Cepter” potvrđuje nepisano pravilo da kolektivna sećanja, kao i ona individualna, oživljavaju neočekivano i ne uvek sa vidljivim razlogom.

Na sličan način se, uostalom, javlja i senka zaborava koja gotovo da je sasvim pokrila ličnost i delo ovog nekada poznatog člana beogradske “Decembarske grupe” iz pedesetih godina. U isto

rijskoj borbi koj

u

je ta grup

a vodil

a, u razdoblju socr

ealističkog estetskog dogmatizma za afirmaciju individualne stvaralačke slobode kao primarnog načela moderne umetnosti, Cigarčić je dao svoj lični doprinos.

Kao i za ostale slikare njegove generacije, za Cigarčića j

e bilo

najakt

uelnije pitanje autonomnosti sadržine umetničkog dela i jezika u kome se ta sadržina uobličava. To pitanje imalo je dva moguća odgovora, saobrazna, sa jedne strane, osećanju potrebe da

se odlučno napusti “stari” jezik likovne figuracije kao balast prevaziđene estetske

svesti, i sa druge, zaziranj

u od avangardističkog ekstremizma za koji, činilo se, još nije bila stvorena odgovarajuća atmosfera u domaćem kulturnom ambijentu.

Priklanjajući se ovom drugom stavu, Cigarčić je obazrivo

tražio prelazno rešenje, u znaku izvesnog kompromisa između tr

adicionalnog estetizma beogradske slikarske škole i reformističkih zahteva radikalnog modernizma čiji uti

caj je rastao saglasno otvorenosti naše kulturne sredine prema svetu

ekspresionističkog izraza, Cigarčić je “našao sebe” u jednom likovnom konceptu koji odgovara pojmu asocijativne apstrakcije. To potvrđuje njegova omiljena tema,

“šuma-grad”.

Kao čovek životno vezan za urbani prostor, Cigarčić je u svojim slikama izražavao spontanu čežnju za prirodnim ambijentom. U lucidnoj igri mašte, otkrio je da gradski pejzaž u totalu liči na šumu, dok sa druge strane, total šumom pokrivenog prostranstva u

svom izgledu ima nečeg arhitekturalnog…
Cigarčić je slikao širokom četkom, sigurnim potezom “odozgo na

dole”. Nije štedeo boju. Bujni nanos bojene materije na

lucidnoj igri mašte, otkrio je da gradski pejzaž u totalu liči na šumu, dok sa druge strane, total šumom pokrivenog prostranstva u svom izgledu ima nečeg arhitekturalnog…

Cigarčić je slikao širokom četkom, sigurnim potezom “odozgo nnjegovim platnima na svoj način odražava snagu koju je ovaj slikar posedovao u samoj svojoj prirodi.

Energetski potencijal Cigarčićevih slika srazmeran je i njihovim monumentalnim formatima. Cigarčić je bio od one ne baš brojne vrste slikara koji sa lakoćom savlađuju formate preko 150 sm, pa i veće.

Senka amnezije koju je ova izložba htela da ukloni sa Cigarčićevog dela, pada ipak na postavku u Galeriji “Cepter” u kojoj su, pored nastojanja organizatora, iz teško shvatljivih razloga izostala neka od njegovih najznačajnijih ostvarenja koja se nalaze u legatu Muzeja savremene umetnosti.

Umetnikova kći Sanja – otisak